петак, 7. фебруар 2014.

06.02.2014 Поводом дана библиотеке Р.Домановић из В.Плане, одржано је књижевно вече, вести ТВ ДЕВИЋ

У оквиру прославе дана библиотеке Радоје Домановић у Великој Плани, одржано је књижевно вече посвећено нашем најбољем сатиричару, Радоју Домановићу.

.

О библиотеци „Радоје Домановић“ у Великој Плани


Адреса: Косовска 19
Телефон: 026/521-256
Е-маи
л: Rdbib@verat.net
Почеци библиотекарства у нашој средини су тешко одредљиви. УИсторијском архиву на једном попису читалишта у Србији стоји , уз годину 1891, Читалиште у Великој Плани, и нигде више! Истраживачи, попут универзитетске професорке библиотекарства, Десанке Стаматовић, помињу читаонице у Новом Селу и Марковцу из 1974. године, а од Плане и њене претече ни помена! Будући да су Смедеревска Паланка и Смедерево своје читаоне имале већ половином 19. века, немогуће је замислити да је наш град био без библиотеке све до друге половине 20.века?! Вероватно је од колективног памћења остало скривено да је општина за Читалиште одредила какву кућу без кирије , са стотинак књига, чланарином прво од 72 гроша, после се радило о динарима, где су се читале „Српске новине“, „Школа“, „Будућност“, „Застава“, „Мисао“, „Глас народа“, „Пољопривредник“.
Скоро да се нико и не сећа периода када се под именом „Танасије Младеновић“, градска библиотека сељакала од „Рекавице“, просторија данашњег „Центротекстила“, „Електромораве“, до зграде Народног универзитета, где се и најдуже задржала, од 1981. године, када се коначно преселила на „рођену адресу“: Косовска 17, 11320 Велика Плана.
Почела је са 560 књига и 212 чланова, како је показао што попис, што инвентар, те родоначлене 1949. године. Почетком 80-тих, Библиотека „Радоје Домановић“ се трајно усељава у своју више лепу, него функционалну зграду, разломљене архитектуре, површине 840 квадрата, високе ауле са публикумом и галеријским простором, са малом и великом читаоницом и са полицама које су према последњем попису примиле 59.192 библиотечке јединице, у преводу: књига!
Књига чланова има попуњено 1000 рубрика, односно уписаних 483 одрасла корисника и 517 деце. Чланарина је једнообразна, 300 динара, али сваке јесени, од октобра, Месеца књиге, бесплатно уписује прваке градских основних школа. У протеклој години, књижни фонд је обновљен са 2289 наслова. Купљено је 820 књига, а остало је стигло откупом Министарства културе Србије и путем поклона аутора и издавача, завештањем легата и сл. У читаоници заинтересовани чланови и грађани могу, у оквиру радног времена библиотеке, прочитати дневну и ревијалну штампу, попут „Политике“, „Политикиног забавника“, „Добро јутро“, „НИН“, „Астрономија“, „Данас“, „Република“, „Сцена“.
Поред прикупљања, обраде, чувања и издавања књига на коришћење, часописа и новина, списа и музичког материјала, што је дефиниција библиотечке делатности, Библиотека „Радоје Домановић“, од оснивања, а особито од своје просторне самосталности, највећу могућу пажњу посвећује промоцијама стваралаштва највећих књижевних, научних, ликовних, сценских аутора, али и завичајних стваралаца. Поред креативног обележавања Дана библиотеке, 4. фебруара, што је дан рођења великог српског сатиричара, Радоја Домановића, представљани су на Сусретима завичајних стваралаца академик Радомир Лукић, Иван Студен, Миодраг Игњатовић, Добрила Николић, др Љубиша Јовановић, Блажо Стевановић, Срђан Симоновић, Жика Ивановић, Зоран Јовановић и др.
Последње деценије оријентација „Домановићеве“ библиотеке је сусрет плањанских читалаца са врхунским ствараоцима домаће и стране литературе. После Симпозијума о српској постмодерни, уз деценију и по постојања Часописа „Наш траг“, Библиотека „Радоје Домановић“ је постала омиљено стециште за „премијеру“ нових дела једног Горана Петровића, Давида Албахарија, Горана Милашиновића, Виде Огњеновић, Светислава Басаре, Светлане Велмар Јанковић, Драгана Великића, Мирјане Ђурђевић, Јовице Аћина, Михајла Пантића, Васе Павковића, Владана Матијевића, Драгана Јовановића Данилова, Чедомира Антића, Драгољуба Живковића, Славена Радовановића, Дорис Лесинг, проф. др Љубомира Ерића, Бојана Јовановића... Дакле, ново и свеобухватно у области литературе, историје, филозфије, психологије, стрипа, научне фантастике.

Нема коментара:

Постави коментар